Poseta Manastiru Ravanici

U subotu, 17. aprila 2010. godine, aktivisti Humanitarnog društva „Nezaboravak“ iz Beograda, Ćuprije, Niša, Zrenjanina i Jagodine posetili su Manastir Ravanica i, tom prilikom, donirali veću količinu odeće, obuće i sredstava za održavanje higijene za potrebe štićenica Doma pri Manastiru Sveta Petka, koji je u sastavu sestrinstva Manastira Ravanica.

U razgovoru sa majkom Marijom, igumanijom Manastira Ravanica, aktivisti Humanitarnog društva „Nezaboravak“ bliže su se upoznali sa istorijatom i aktuelnom situacijom u Domu pri Manastiru Sveta Petka.

Dom je, praktično, nastao daleke 1942. godine, kada su u njega primljena izbeglička deca. Po završetku Drugog svetskog rata, Ministarstvo za socijalnu politiku osniva u manastiru Dom za defektnu decu, koji je mogao da primi tridesetoro dece, upravo onih najtežih slučajeva umne, psihičke i telesne defektnosti. U početku su štićenice bile smeštene pri manastirkom konaku, a 1966. izgrađena je zgrada Doma na manastirskom imanju.

Danas, u podnožju manastirskog zdanja Svete Petke, baš preko puta izvora lekovite vode za koju kažu da je mnogima pomogla u nevolji i po kojoj je mesto i dobilo ime, smeštena je moderna zgrada – utočište za osobe ženskog pola pogođenih različitim bolestima i degenerativnim procesima koji su doveli do teških mentalnih i fizičkih stanja.

I upravo su monahinje manastira Sveta Petka zadužene da se staraju o funkcionisanju ovog Doma. Monahinje vode računa o 92 štićenice, pripremaju im hranu, daruju ih molitvom i lepom rečju, održavaju Dom... Polovina štićenica je potpuno nepokretna, a sve pacijentkinje u Domu imaju doživotni smeštaj. Mada ih monahinje nazivaju decom (takve u Dom stižu i tu zatim provode ostatak života), štićenice su različitih životnih doba. Od maloletnica do žena u podomaklim godinama...

Savesne, odane i nošene Hristovom ljubavlju, monahinje manastira Sveta Petka, koje pripadaju sestrinstvu manastira Ravanica, su prava snaga ovog Doma. One su u svom novom pozivu našle i nov smisao svog monaškog podviga.

U razgovoru sa članovima našeg Društva, majka Marija, igumanija Manastira Ravanica, rekla je: „Treba imati veliku veru, strpljenje i ljubav da biste mogli da se brinete o osobama koje su ometene u razvoju. Sve oni vole da im se priđe, da ih pomilujete rukom, to im je najvažnije. Nisu im važne druge veoma bitne stvari u običnom životu, ali su željne ljubavi i pažnje. Lepom rečju ih smirujemo i živimo sa njima kao porodica. Tada one ožive, raspoložene su, smeju se, to ih održava i daje im nadu u život“.

Briga o pacijentkinjama Doma obuhvata mnoge poslove za sestrinstvo manastira. Tu je posao u vešeraju, kancelarija u kojoj se monahinja stvara o domskoj administraciji. Tu je i sestra koja nabavlja namirnice, lekove i odeću za štićenice, domska kuhinja koja se razlikuje od manstirske i u kojoj monahinje za štićenice pripremaju hranu i, konačno, sestre koje svakodnevno neguju stalne stanovnice Doma. Nega obuhvata hranjenje, presvlačenje, brigu o higijeni, ali i društvenom životu. Neobično uredne prostorije, prijatan miris, čiste i potpuno odevene pacijentkinje koje se dnevno presvuku bar po četiri puta i najmanje jednom dnevno kupaju – to je radni dan svake sestre.